22 године од сукоба на Косову и оснивања Удружења породица киднапованих и несталих

У мртвачници, у Приштини, у којој се налази 350 тела или делова тела за које се до сада није знало коме припадају, седамдесет, како су показала форензичка вештачења, потиче са локација на којима се, с правом, очекује да су покопани Срби. Ово је открио Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица, на скупу „Породице не одустају у трагању за истином и правдом“.
70 СРБА ЧЕКА У МРТВАЧНИЦИ У ПРИШТИНИ: 22 године од сукоба на Косову и оснивања Удружења породица киднапованих и несталихПресс центар УНС
Скуп је организован поводом двадесетдвогодишњице од оснивања Удружења породица киднапованих и несталих. Одаловић је додао да улазимо у другу годину од како нема састанака са Приштином на тему решавања судбине несталих, нема откривања нових масовних гробница, нити ексхумација, па чак ни на девет локација које су договорене на преговорима у Бриселу.

– Дошло је до времена за суочавање са злочинима над Србима, што ни Приштини, ни међународној заједници не одговара, јер је под међународним мандатом највише злочињена почињено, никога нису ослободили, нити су било који случај решили. Сваки разговор са њима после сукоба завршавао се наиласком на зид. Ако су и имали информације, однели су их и ништа нам нису дали. Слично као Приштина, понаша се и Загреб, па већ три године није било састанка Мешовите групе за питања несталих – каже Одаловић.
Наду, ипак, даје чињеница да је, први пут од сукоба на Косову и Метохији, Међународни комитет Црвеног крста добио могућност увида у архиву УНМИК-а. Претраге ових архива отпочеће у мају, открила је Ивана Костић, представник МКЦК.

Од јула прошле године, према њеним речима, МКЦК-у је достављена и документација коју поседују 43 земље и организације, међу којима су САД, Немачка, Француска, ЕУ, Штаб НАТО, УНХЦР…

– У региону се трага за судбином још 9.920 лица, од чега је 1.620 у вези са сукобом на Косову – рекла је Костић, и додала да решавање овог питања мора да се убрза и третира као хумано, а не политичко питање, као и да су недопуштена било каква условљавања реципроцитетом.

Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије, нагласио је да „не смемо дозволити да нови сукоби прекрију оно што покушавамо да отргнемо од заборава“ и да је веома важно донети што пре Закон о несталим лицима, док је Игор Поповић из Канцеларије за КиМ подсетио да је питање несталих тема преговора између Београда и Приштине.

На скупу је емитован и потресан документарни филм „Чекајући Давора“, у ком Даворова мајка Гордана Ристић описује како јој је син отет, 22. јуна 1999, како јој је један Албанац узео 8.000 евра да би јој га вратили, али то се није десило никада.

Описује и како је за њим трагала по напуштеним школама и затворима на Косову, како се обраћала међународним представницима, како су записнци са њеним изјавама нестали, и како су јој неки Албанци рекли да је он један од оних који су одведени у Албанију, где су им извађени органи, а они, наводно, бачени у море. Гордана и данас трага за Даворовим костима.

Извор: www.novosti.rs