Zašto se do sada nije sudilo za zločine UĆK počinjene nad Srbima?

Odbijanje osnivanja suda za zločine UĆK svedoči o činjenici da ne postoji strana, uključujući i srpsku, koja želi da o njima iznese istinu pred javnost.

Sama ideja o osnivanju suda dolazi posle 17 godina od kada su počinjeni najstrašniji zločini šiptarskih terorista.

Dokaza više gotovo da nema, arhive se ne otvaraju pa je i to nedostupno. Svedoci su pomrli ili više ne vide smisao svedočenja, mnogi od njih boje se za sebe jer su govoto svi svedoci protiv Ramuša Haradinaja, na primer, ubijeni. Neki čak i u okviru zaštite programa svedoka, na teritoriji neke od evropskih država.

Milorad Trifunović jedan od predstavnika porodica kidnapovanih i ubijenih Srba, smatra da su baš te države, najuticajniji faktori koji skrivaju istinu o zločinima nad Srbima, i to sistematski. Nakon najave o konačnom osnivanju Suda koji bi obrađivao zločine šiptarskih terorista nad srpskim civilima i pripadnicima državnih snaga bezbednosti, istovremeno se javljaju pozitivna očekivanja ali i zaključci da se ipak ništa neće dobro učiniti, kao što govori dosadašnje iskustvo.

„Porodice kidnapovanih i nestalih očekuju da će konačno početi da se radi na rasvetljavanju zločina jer, sećate se, gospodin Žbogar je rekao da će taj sud postati funkcionalan krajem januara ove godine…“ kaže Trifunović za KM Novine. Ali nije to dovoljno da bi porodice žrtava, i svi zainteresovani, bili iskreno ubeđeni.

„Međutim sada, prateći šiptarske medije, meni se čini da oni ponovo odugovlače. Ni zgrada u Hagu, gde će biti smešten sud, nije spremna. Počeo sam da sumnjam da će taj sud uopšte početi da radi dok je ova garnitura na vlasti u Prištini. Oni će na sve načine to pokušati da opstruiraju, da spreče jer ljudi koji su na vlasti u Prištini su najodgovorniji za počinjene zločine nad Srbima. A njihovi saveznici su pet najjačih zemalja, članica NATO pakta koje su Kosovo i Metohiju podelile na pet zona odgovornosti a znate da su to Amerika, Engleska, Nemačka, Francuska i Italija. Šta će biti, Bog zna, nama ostaje da verujemo da će istina konačno izaći na svetlo dana. Nadamo se i da neće pomreti preostali svedoci“ teši se Trifunović.

U iskrenost ove odluke razuverava i najava da će taj Sud obrađivati samo zločine UĆK počinjene 1999. godine uprkos  činjenici da je mnogo zločina počinjeno prethodne, 1998. kao i ranijih i u godinama posle okupacije KiM, kaže Trifunović. Jedan je od mnogih koji sumnja da će suđenja, ako do njih i dođe, samo za zločine počinjene nakon okupacije Kosova i Metohije zapravo predstavljati paravan. Jer do sada niko od zvaničnika nikada nije pomenuo odgovornost za pripadnike „mirovne“ misije koji su odgovorni jer su trebali da štite građane Kosova i Metohije posle povlačenja srpskih bezbednosnih snaga.

„Ne mogu da verujem da ti ljudi koji su odgovorni za bezbednost građana nisu učinili ništa da zaštite srpski narod, da su bili nemi posmatrači zločina koji se čine nad Srbima.

A nemo su posmatrali progon 250 hiljada Srba, nemo su posmatrali kako nas (Šiptari) izbacuju iz kuća i pale ih, kako ubijaju i kidnapuju… Svaki strani vojnik je, pored puške koju je nosio o ramenu, imao sa sobom ili video kameru ili foto – aparat. Ako nisu hteli da spreče, mogli su da snime. Hoće li neko pokrenuti pitanje komandne odgovornosti kod njih? Znate da su srpski vojni i policijski komandanti, politički rukovodioci, ukupno dobili 1570 godina robije po – komandnoj odgovornosti. A šta je sa komandnom odgovornošću onih koji su trebali da nas štite i zaštite? U pitanju je saučesništvo nad zločinima nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Ne tvrdim da su bili direktni učesnici zločina ali mogli su da ih spreče da su hteli. Bilo je 50 hiljada njihovih vojnika na prostoru Kosova i Metohije. I šta su učinili, koga su zaštitili? Da li vi možda znate da su nekoga zaštitili? Ja ne znam a živim na Kosovu i Metohiji i dan danas tvrdim, pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, da nisam ni video ni čuo da su oni nekoga zaštitili“ tvrdi on.

U ovakvom stavu dodatno ga učvršćuju, i ne samo njega, sabotirani mehanizmi međunarodnog prava od strane država članica.

„Zašto svoju arhivu ne otvori oni nabrojanih pet zemalja NATO-a koje su bile najuticajnije. Zašto ne prinude UĆK da otvori svoje arhive? Imam neka saznanja, a to je najnovije, da je španski kontigent koji je bio smešten u Istoku došao do neke UĆK arhive i predao je Međunardonom Crvenom krtu. Zašto sprečavaju da se to obelodani?“ pita se Trifunović vidno uznemiren očiglednim zapadnom opstrukcijom pravde. Sve to još više boli kada ste svesni da se čini kako bi se ciljevi terorista i njihovih mentora konačno ostvarili.

Da, umesto sprovođenja pravde sprovodi se volja i ostvaruju ciljevi svirepih zločinaca i terorista.

Iskustvo koje su proteklu deceniju i po, u susretu sa takozvanim Međunarodnim komisijama, stekle porodice srpskih žrtava u najmanju ruku je – poražavajuće. Tako da zaključak koji bi se mogao doneti o budućem razvoju događaja, ni malo nije ohrabrujući. Trifunović, kao jedan od aktera priče o pokušajima da se sazna istina o kidnapovanim i ubijenim Srbima, krajnje je sumnjičav. Odlaganje suđenja šiptarskim zlikovcima njemu pre svega govori o ne preterano skrivenim namerama i zaštiti od strane svetskih „zagovarača pravde“.

„Zašto taj sud nije radio od osnivanja Haškog tribunala? Zašto nije suđeno zločincima, iako je rasvetljeno mnogo novih nedela, koji su činili zločine nad Srbima, šta se čekalo? Zašto su i zločinci koji su priznali zločine nad Srbima, na primer u Klečki kao braća Mazreku, pušteni iz srpskih zatvora? Zašto nije suđeno Haradinaju za koga se zna da je umešan, možda nije učestvovavao ali je naredio, ubistva u Radonjićkom jezeru gde su pronađeni ostaci 29 tela. Ko je kriv za Volujak, ko je kriv za Klečku, ko je kriv za sve to? Dalje, Dik Marti je dokazao da je bilo trgovine ljudskim organima kidnapovanih Srba, Karla del Ponte je to potvrdila i čak rekla da su mnogi dokazi u Hagu uništeni. Ko je uništio te dokaze, zašto su uništeni? Tu istragu je zatim vodio i američki istražitelj Vilijamson koji je takođe utvrdio da je bilo trgovine ljudskim organima, šta je sad s tim? Mi nemamo nikakvu povratnu informaciju o tome ni dokle se stiglo ni zašto je stalo“ rezignirano se pita Trifunović koji iako želi da veruje da će konačno neko odgovarati za zločine, ne može to još uvek.

„Jednostavno im ne verujem, zašto uvek na čelu bilo koje komisije koja se obrazuje mora da bude Amerikanac, Kanađanin ili Britanac? Iz mog ličnog iskustva za ovih 17 godina kako sam u ovoj priči ja još nisam čuo ni jednog Amerikanca, kanađanina ili Engleza da nešto pozitivno kaže o Srbima. Uvek su pričali potpune neistine i izmišljotine. Kada su dolazili u moju kancelariju, u Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih, uvek ih je interesovalo više sve ostalo nego sudbina kidnapovanih i nestalih i rasvetljavanje zločina“ zaključuje on.

Njegove navode nemoguće je oboriti. Više je nego očigledno, a i činilo se otvoreno, da šiptarski zločinci ne samo budu oslobođeni već i da se nađu na nekom od visokih položaja unutar šiptarske zajednice.

Čak šta više, niko ne pominje, valjda trudeći se da afirmativno govori o tom budućem Sudu ili prosto iz prevelike želje da veruje u pobedu dobra, istine i pravde, obećanje bivše šefice američkog konzulata u Prištini, Trejsi Džejkobson, da će taj Sud obraditi svega desetak slučaja i ne više od toga a da će on na kraju „otkloniti crnu mrlju koja stoji nad „OVK“ i nikako se neće baviti slavnom borbom„.