Tačijeve žrtve ne žele da ih zastupa Britanac

Srpske žrtve zločina OVK na Kosovu zabrinute su zbog odluke suda u Hagu da njihov zastupnik na predstojećem suđenju Hašimu Tačiju i ostalim optuženima bude britanski advokat Sajmon Los. Nakon što je u petak sud saopštio odluku o postavljenju Losa, žrtve koje treba da svedoče strahuju za pravičnost predstojećeg postupka, jer smatraju da je na tu funkciju trebalo da bude izabran srpski advokat.

– Sa velikim oprezom pratimo aktivnosti Specijalizovanih veća. Zalagali smo se da to bude međunarodni sud, a ne sud koji će delovati u okviru kosovskog sistema. Prošlo je mnogo vremena od osnivanja veća do podizanja optužnica. U međuvremenu dogodila se afera sa „curenjem” dokumentacije, a bilo je i problema sa slučajevima misterioznih smrti svedoka na Kosovu. Izbor zastupnika žrtava čini me izuzetno nezadovoljnim i sumnjičavim. Smatramo da je neophodno da zastupnici budu oni advokati koji imaju iskustva sa ratnim zločinima i da to budu ljudi iz Srbije – kaže za „Politiku” Duško Čelić, predsednik Srpske koordinacije Udruženja porodica nestalih i ubijenih u regionu bivše Jugoslavije.

Ocenjuje da je izbor Britanca na funkciju zastupnika žrtava indikativan i da ide u prilog zataškavanju uloge OVK, a ne otkrivanju istine.

– Ako neko odobrava nezavisnost Kosova, odobrava i OVK. Pravila su takva da odluku o zastupniku donosi sud i porodice žrtava ne mogu da izraze svoje nezadovoljstvo. Budno ćemo pratiti svaki potez u ovim procesima i reagovaćemo javno. Dobijao sam pozive mnogobrojnih stranih advokata kada je reč o našoj bazi podataka o žrtvama i ovde ima mnogo onoga što ne ide u prilog dostizanju pravde. Žrtve se posle više od 20 godina manje plaše za sebe i svoju sudbinu, već svi strahujemo da ovaj mehanizam neće dovesti do zadovoljenja pravde. To je suština, a na strah za bezbednost smo oguglali – dodaje Čelić.

Izbor Losa nesporno je pravo suda u Hagu i u tome nema proceduralnih propusta. Radna grupa iz Srbije koja je usko sarađivala sa haškim tužiocem i znatno doprinela podizanju optužnice protiv Tačija, nema nikakav uticaj niti je konsultovana u vezi sa izborom advokata koji će u postupku zastupati žrtve.

– To je sud koji je formiran u Prištini i neće dozvoliti nikome da se u takve odluke meša – rečeno nam je u obaveštenim krugovima.

Sudija za prethodni postupak odobrio je status žrtve za devet osoba, a prijavljivanja su još u toku. Los je jedan od ukupno 206 advokata koji su se prijavili haškom sudu za zastupanje žrtava. U predmetu protiv Saliha Mustafe za zastupnika žrtava imenovana je Britanka dr Ani Pues. Na spisku su i 22 advokata iz Srbije. Njihove prijave za zastupanje srpskih žrtava zločina OVK sud nije prihvatio.

Prethodno, sud je saopštio kriterijume za izbor advokata. Tu su kao razlozi za prednost pri izboru nabrojani iskustvo i stručno znanje u oblasti zastupanja žrtava i sposobnosti komunikacije sa osobama koje nisu upoznate sa sudskim postupcima i sa osobama koje su pretrpele traumu. Pored toga, traženo je da kandidati pokažu poznavanje okolnosti i istorije Kosova, pre svega u periodu 1998–2000, a navedeno je da od pomoći može biti poznavanje jezika žrtava i spremnost na dostupnost i održavanje kontakta sa potencijalno velikim brojem klijenata iz različitih zemalja.

– Pozicija advokata kao zastupnika žrtava, podrazumeva nezavisan položaj u odnosu na sud i tužilaštvo, a posebno u odnosu na odbranu. Na ovaj način, procesni položaj tih branilaca bio bi u velikoj meri izjednačen sa položajem stranke u postupku. Aktivna uloga advokata tokom celog postupka žrtvu bi dovela u značajno procesno i materijalno-pravno povoljniji položaj nego što je imala pred Međunarodnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. Ovo može biti od velike važnosti za poljuljan ugled međunarodnih pravnih institucija u javnosti. Kroz svoja ovlašćenja tokom celog postupka advokat žrtava bio bi paralelni tužilac i na profesionalnom nivou kao konsultant ali i kontrolor tužilaca i sudskih veća – objašnjava za „Politiku” advokat Dragoljub Stanković, koji je 14 godina radio kao zamenik tužioca za ratne zločine u Srbiji.

Stanković tvrdi da su žrtve očekivale srpskog zastupnika i ocenjuje da je odluka suda čudna i iznenađujuća i da to znači da advokati sa ovih prostora ne odgovaraju sudu u Hagu.

Ukazuje da su učešće žrtava u postupku i uslovi za izbor njihovih pravnih zastupnika regulisani Zakonom o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, Pravilnikom o postupku i dokazima i Direktivom o braniocima i zastupnicima.

Nakon što se žrtva obrati sudu i podnese dokaze, sud donosi odluku o prihvatanju ili odbijanju statusa žrtve. U slučaju prihvatanja, po predlogu sekretarijata, imenuje se zajednički zastupnik. Pri izboru zastupnika uzima se u obzir predlog načelnika Službe za učešće žrtava, a trebalo bi da budu obavljene i konsultacije sa žrtvama koje učestvuju u postupku i koje su izrazile svoje stavove i interese. Kada odredi zastupnika, sekretarijat obaveštava žrtve o odluci i dostavlja im potrebne kontakt-podatke.

Stanković kaže da je najvažnije uspostaviti odnos poverenja, prepoznati zastrašenost i proceniti nivo ugroženosti.

– Osnovni zadatak pravnog zastupnika žrtava je da uspostavi pravilan pristup žrtvama i svedocima, jer postoji rizik od njihovog svedočenja protiv počinilaca zločina, kao i od njihove dodatne viktimizacije. Zbog toga je neophodno obezbediti njihovo učešće u krivičnom postupku u sigurnom i bezbednom okruženju, uz puno poverenje i u zastupnika i u sud – navodi advokat Stanković.

Tomanovićeva: Treba uključiti srpske advokate

– Žrtve traže istinu već 22 godine, ali do nje je mukotrpan put. Želimo nezavisno i nepristrasno suđenje. Ne mogu da govorim o ličnosti postavljenog zastupnika jer ga ne poznajem. Ne možemo zaboraviti greške koje su se dešavale na putu za istinu koje su doprinele produbljivanju ove tragedije. Verujem da treba uključiti naše advokate koji su veoma stručni i koji su dokazali svoju opredeljenost za pravilan rad u skladu sa međunarodnim zakonima – rekla je za naš list Verica Tomanović, iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na KiM.

Krivičar sa iskustvom

Los se, prema dostupnim podacima, 27 godina bavi krivičnim pravom. Tokom svoje karijere zastupao je kao tužilac ili branilac u širokom spektru krivičnih predmeta, uključujući ratne zločine, ubistva, prevare, seksualne prestupe, postupke za trgovinu drogom, kao i slučajeve u kojima su optuženi policajci. Od 2008. do 2010. bio je zaposlen u UN kao tužilac u tribunalu za bivšu Jugoslaviju na suđenju šestorici političkih i vojnih vođa za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, u predmetu poznatom kao „Prlić”.

Izvor: https://www.politika.rs/