Година без закона о присилним нестанцима

Почетком прошлог месеца председник Републике Србије, Александар Вучић, изјавио је да је питање проналаска присилно несталих лица „кључно хуманитарно питање и питање цивилизацијског односа према људима“.

Тиме је показао да схвата суштину проблема. Што је за похвалу. Истовремено је изјавио да су резултати око решавања питања несталих „мршави“, уз апологију „колико год да смо се трудили и покушавали“. Нисмо видели да је неко смењен због жгољавих резултата или због подебелих покушаја и пуначког труда. А породицама жртава много значи тај труд и посебно покушаји. Без исхода.

Исти повелик труд и незграпан покушај видимо и на примеру израде нацрта Закона о несталим људима. Најављиван је за септембар, а предвиђали су да би у скупштинску процедуру на гласање ушао до краја 2021. године. Овим се показало да Радна група за писање нацрта Закона о присилно несталима нема, као што се тврдило, „озбиљан и темељан приступ“ изради овог документа. А нема ни одговорности, на шта смо се навикли. Танкоструки ефекти, као што некад неко рече.

Република Босна и Херцеговина је Закон о несталим лицима усвојила 2004. године. Правници тврде да је овај закон пример који треба применити у Републици Србији. Косово је 2011. године усвојило Закон о несталим лицима. И Република Хрватска има Закон о особама несталим „у Домовинском рату“. Он је усвојен 2019. године. Вишедеценијско немање Закона о присилним нестанцима у Републици Србији је доказ неправедног односа државе и друштва према жртвама и њиховим најмилијим.

Када се изради нацрт Закона о присилно несталим људима, очекује нас јавна расправа, а након тога посебна расправа пред одбором Народне скупштине Републике Србије који се бави овом проблематиком.

Закон неће подстакнути процес проналажења присилно несталих лица, како је најављивано, јер то не зависи од закона него од политичке воље. А ње нема. Самим тим, он неће подстакнути надлежне да кажњавају одговорне за присилне нестанке. Он ће потанко уредити права присилно несталих лица и њихових породица, која се деценијама позамашно крше, али је право питање да ли ће се одредбе закона сувоњаво примењивати.

Вероватно ће пружити некакву оскудну репарацију породицама жртава, али се тиме неће повратити достојанство жртвама нити њиховим породицама. Једно је сигурно. Закон ће бити донет пред изборе, односно има пропагандну сврху, а што сам јавно и тврдио јула месеца о. г. На тај начин се шаље порука јавности да је проблем присилно несталих људи и даље политички, а не хуманитарни.

Аутор је историчар

Извор: www.danas.rs