Godina bez zakona o prisilnim nestancima

Početkom prošlog meseca predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je da je pitanje pronalaska prisilno nestalih lica „ključno humanitarno pitanje i pitanje civilizacijskog odnosa prema ljudima“.

Time je pokazao da shvata suštinu problema. Što je za pohvalu. Istovremeno je izjavio da su rezultati oko rešavanja pitanja nestalih „mršavi“, uz apologiju „koliko god da smo se trudili i pokušavali“. Nismo videli da je neko smenjen zbog žgoljavih rezultata ili zbog podebelih pokušaja i punačkog truda. A porodicama žrtava mnogo znači taj trud i posebno pokušaji. Bez ishoda.

Isti povelik trud i nezgrapan pokušaj vidimo i na primeru izrade nacrta Zakona o nestalim ljudima. Najavljivan je za septembar, a predviđali su da bi u skupštinsku proceduru na glasanje ušao do kraja 2021. godine. Ovim se pokazalo da Radna grupa za pisanje nacrta Zakona o prisilno nestalima nema, kao što se tvrdilo, „ozbiljan i temeljan pristup“ izradi ovog dokumenta. A nema ni odgovornosti, na šta smo se navikli. Tankostruki efekti, kao što nekad neko reče.

Republika Bosna i Hercegovina je Zakon o nestalim licima usvojila 2004. godine. Pravnici tvrde da je ovaj zakon primer koji treba primeniti u Republici Srbiji. Kosovo je 2011. godine usvojilo Zakon o nestalim licima. I Republika Hrvatska ima Zakon o osobama nestalim „u Domovinskom ratu“. On je usvojen 2019. godine. Višedecenijsko nemanje Zakona o prisilnim nestancima u Republici Srbiji je dokaz nepravednog odnosa države i društva prema žrtvama i njihovim najmilijim.

Kada se izradi nacrt Zakona o prisilno nestalim ljudima, očekuje nas javna rasprava, a nakon toga posebna rasprava pred odborom Narodne skupštine Republike Srbije koji se bavi ovom problematikom.

Zakon neće podstaknuti proces pronalaženja prisilno nestalih lica, kako je najavljivano, jer to ne zavisi od zakona nego od političke volje. A nje nema. Samim tim, on neće podstaknuti nadležne da kažnjavaju odgovorne za prisilne nestanke. On će potanko urediti prava prisilno nestalih lica i njihovih porodica, koja se decenijama pozamašno krše, ali je pravo pitanje da li će se odredbe zakona suvonjavo primenjivati.

Verovatno će pružiti nekakvu oskudnu reparaciju porodicama žrtava, ali se time neće povratiti dostojanstvo žrtvama niti njihovim porodicama. Jedno je sigurno. Zakon će biti donet pred izbore, odnosno ima propagandnu svrhu, a što sam javno i tvrdio jula meseca o. g. Na taj način se šalje poruka javnosti da je problem prisilno nestalih ljudi i dalje politički, a ne humanitarni.

Autor je istoričar

Izvor: www.danas.rs