Одмах смо знали ко је одвео брата

ИСПОВЕСТ ИГОРА ТОДОРОВСКОГ, БРАТА КИДНАПОВАНОГ АЛЕКСАНДРА ТОДОРОВСКОГ ИЗ ПРИШТИНЕ ЈУНА 1999. ГОДИНЕ

Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, са седиштем у Београду, у марту ове године обележава 20 година од оснивања. Тим поводом позвани смо у Удружење. У канцеларији срећемо и Игора Тодоровског који и да нас трага за старијим братом Александром који је киднапован 25. јуна у Хитној помоћи у Приштини. Игор после смрти мајке Љиљане и оца Миливоја, сам и са члановима Удружења тражи братa о којем се ни данас не зна где је одведен из Приштине, шта се са њим десило и зашто? Игор се нада да ће бар сазнати шта је било са њим јер има сведоке о томе ко је и како одвео његовог брата Александра Тодоровског.

ОТАЦ ЈЕ НАЈВИШЕ ТРАГАО ЗА АЛЕКСАНДРОМ

– Мој брат Александар био је апсолвент стоматологије ка да је 25. јуна 1999. године од веден са радног места зубног техничара у Хитној помоћи у Приштини. Тата је тог јутра око 10 сати дошао код мене на посao да ми то јави. Одмах сам се спремио и са два друга кренуо да видим шта се десило. У тренутку када смо стигли до Хитне помоћи, испред ове установе је био паркиран канадски транспортер и нису ми дали да уђем унутра. Знао сам и алтернативне улазе у хитну али, ипак, нисам могао да уђем – прича Игор.
– Знам име возача који је одвео мог брата из Приштине. То је Ђато Сулејмани. Радио је све ове године у Приштини и давао је изјаве у којима све пориче, а на очиглед сведока је одвео мог брата. Било је 30 запослених у смени тога дана у хитној када је он негде одвео мога брата. Од овог броја било је 25 или 26 неалбанаца. Сви су они давали изјаве истражним тимовима МКЦК, УНМИК-у и другим организацијама, и сви су исто изјављивали, да га је одвезо Ђато Сулејмани… Али ни до данас није ништа урађено да се сазна шта је даље било са мојим братом јер Сулејма ни све пориче… Овако прича Игор Тодоровски, Александров брат чији су родитељи угледне приштинске породице Тодоровски, мајка Љиљана, учитељица, и Миливоје, лекар, преминули не сазнавши више од тога да им је син Александар на правди Бога тог кобног дана, одведен негде пут Липљана, ван Приштине и, да му се од тада губи сваки траг.
Игор је покушавао да неким приватним каналима сaзна шта се десило са његовим братом, али никада није ништа одређено сазнао мада се чинило да је на трагу истине. Досије УНМИК-а до којег је дошао био је празан јер је у њему само писало да је Александар Тодоровски киднапован и да је одведен у непознатом правцу, без изјава сведока. – Тата је највше трагао за братом Александром – напомиње Игор.

БЛИЗУ ИСТИНЕ

О киднаповању Александра Тодоровског ситуација је, ипак, нешто разговетнија од других бројних случајева јер се помиње име и презиме лица које га је одвело колима у „непознатом правцу” као и лица које је, како је породица сазнала, наредило да се то учини… То друго име које се везује за отмицу Александра Тодоровског који је био миран грађанин, млад човек пред завршетком студија, је име доктора Хасана Беће из Приштине, за којег је породица Тодоровски сазнала да је, према наводима сведока, наредио да се Александар одведе са радног места. Игор напомиње да је ова изјава непотврђена…
– И др Хасан Бећа је редовно саслушаван од међународних истражитеља, али је и он све порицао – каже Игор Тодоровски.
– Неколико година после отмице истражни тим УН МИК-а нам је саопштио да је близу расветљавање судбине мога брата. Међутим, после те информације смењен је комплатан истражни тим. После тога је формиран нови истражни тим који нам је саопштио да је наш случај стављен ад акта услед недостатка доказа. После тога смо контактирали омбудсмана за људска права Марека Новицког који је наложио да се случај активира. Али ни после тога ништа нисмо сазнали о Александру… Наша породица је преко Удружења киднапованих и несталих лица поднела тужбу Саветодавној комисији за људска права УН која је донела Одлуку да су прекршена права и учињени пропусти УНМИК-а у спровође њу истраге у нашем случају и предложила да се истрага поново спроведе. Међутим и после свега нисмо ништа сазнали – каже Игор. Сведоци нису наведени ради њихове безбедности а Игор се, ипак, нада да ће сазнати истину о брату Александру.

Славица Ђукић
Јединство