Obeležen Međunarodni dan nestalih: Gde je još 9.969 ljudi?

Identifikacija nestalih lica u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije u ozbiljnom je zastoju, rečeno je na današnjem obeležavanju Međunarodnog dana nestalih u Beogradu.

Porodicama nestalih koji su u Skupštinu Beograda došli sa transparentom na kome je pisalo „Gde su nestali?“ obratio se predsednik državne Komisije za nestala lica Veljko Odalović i istakao da je pitanje nestalih danas najteža posledica sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

On je ocenio da postoji ozbiljan zastoj u rešavanju pitanja nestalih, pre svega zbog ponašanja Zagreba i Prištine, koji se na sličan način odnose ne samo prema zahtevima Srbije, nego i prema obavezama koje imaju sve strane.

Posle 30 godina od početka ratnih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije nestalih je ukupno 9.969, što je ogroman broj, ocenio je on.

„Od poslednjeg obeležavanja dana nestalih do danas rešili smo 11 slučajeva nestalih lica srpske nacionalnosti. To je strašno, poražavajuće“, rekao je on.

Odalović je istakao da srpska komisija nema problema sa zahtevima drugih strana u potrazi za nestalim licima, te da se proveravaju zajedno.

„Ali isto tražimo i od svih u regionu. Da se ponašaju isto tako“, rekao je on.

Rekao je da je u međuvremenu bilo nekih pomaka u dostupnosti arhiva država i institucija van regiona.

Ponašanje Zagreba i Prištine opisao je kroz pitanje da li oni uopšte hoće da se suoče da postoje i srpske žrtve.

Poručio je da sve strane u procesu treba da budu odgovorne i da sve žrtve, i odgovorni za zločine budu isto tretiraju.

„Oko 4.000 tela se nalaze u mrtvačnicama na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine i teritorije Kosova i Metohije. I mi moramo da damo odgovor čija su to tela“, rekao je on.

Pozvao je da se pitanje tih tela raščisti i izađe pred porodice nestalih u čitavom regionu i to kaže.

„Verujem da će se ova sadašnja situacija zastoja prevazići, da ćemo imati više informacija o nestalima, žrtvama i procesima protiv zločinaca, i da će se tako čitav region polako izvući iz blata“, zaključio je on.

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić istakao je da se nada da će Srbija za mesec dana doneti zakon o nestalim licima koji je sada u nacrtu.

„Oko 95 odsto tog zakona je gotovo, ostalo je da se još nekoliko stvari usaglasi sa Vladom Srbije i predsednikom Vučićem“, rekao je on.

Dodao je da se zakon donosi da bi mogao da živi i da se sprovede.

Šefica Regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Jelena Stijačić podsetila je da je 2019. godine pronađeno i identifikovano 218 ljudi, prošle godine svega 46, a u 2021. godini do sada 43 lica.

„Uvereni smo da se uz bolju regionalnu saradnju i razmenu informacija taj proces može i mora unaprediti. Rešavanje pitanja nestalih mora da se ubrza i tretira isključivo kao humanitarno pitanje, bez politizacije“, poručila je ona.

Podsetila je da neke porodice traže svoje nestale i po 30 godina, i dodala da se bez bolje regionalne saradnje, može dogoditi da se ta potraga nastavi decenijama.

Generalni sekretar Crvenog krsta Srbije Ljubomir Miladinović ocenio je da je pitanje nestalih pitanje solidarnosti, i da niko ne sme biti zadovoljan stanjem.

Naglasio je da se dalje može samo saradnjom svih vlasti u regionu i drugih aktera.

Poručio je da porodice nestalih nisu i ne smeju biti same i ostavljene.

On je uputio javni poziv porodicama koje to do sada nisu učinile da podnesu zahtev i daju krv za DNK jer je to osnov za dalji rad.

Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije Duško Čelić naglasio je da nestali gledaju na žive i od njih očekuju istinu i pravdu, pamćenje, te da gledaju nestali prate i šta živi čine da pravda stigne zločince.

On je istakao da je zaborav put u ponavljanje zločina.

Čelić je naglasio da pitanje utvrđivanja sudbine nestalih humanitarno i civilizacijsko pitanje, te da mora biti nepolitično.

Ocenio je da je uprkos najavama vlasti Hrvatske i Srbije aktiviranja po ovom pitanja, primetan izostanak rezultata.

Istakao je da u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini prema srpskim žrtvama postoji diskriminacija, dok je na prostoru Kosova i Metohije još gore jer za Srbe i nealbance postoji „zavera ćutanja“.

Među neophodnim koracima za unapređenje ovog procesa naveo je jedinstvenu evidenciju nestalih, kao i mapu stradanja.

On je ocenio da pitanje nestalih prethodi svim drugim pitanjima, izneo očekivanje da je sa pripremanjem zakona ono na uskoj listi prioriteta Vlade Srbije.

„Nećemo odustati od naše borbe jer nas nestali gledaju“, poručio je on.

Uz skup u Beogradu, Dan nestalih obeležava se i u Nišu, Kraljevu i Gračanici.

Posle beogradskog skupa, kome su prisustvovali specijalni izaslanik predsednika Srbije za pitanja nestalih Veran Matić i predsednik Veritasa Savo Štrbac, završen je šetnjom porodica nestalih do Tašmajdanskog parka gde su položeni venci i cveće na spomenik nestalima i stradalima u ratovima 1990-tih.

Pupovac:Ozbiljno uspore proces traženja nestalih

U proteklih nekoliko godina došlo je do ozbiljnog usporavanja procesa traženja nestalih, pa bi Hrvatska i Srbija morale da porade na saradnji po tom pitanju, poručio je danas predsednik SNV Milorad Pupovac, povodom Međunarodnog dana nestalih.

„Za još uvek brojne porodice koje traže svoje najbliže dan obnavljanja bolnih secanja i dan razočaranja u rezultate traženja njihovih nestalih srodnika. Za sve one koji se bave pitanjem nestalih ovaj je dan prilika za javno osvešćivanje i priznavanje činjenice da je u proteklih nekoliko godina došlo do ozbiljnog usporavanja procesa traženja nestalih. Naročito u prošloj i ovoj godini“, navodi se u saopštenju SNV.

Pupovac je dodao i da SNV želi da osvesti potrebu za ubrzavanjem procesa traženja nestalih, njihove ekshumacije i identifikacije, nezavisno od nacionalnosti.

Na prostoru bivše Jugoslavije, kako navodi, još se uvek traži 9.969 nestalih osoba.

Naglašava da broj nestalih ukazuje na to da je potraga za njima stvar odgovornosti i Hrvatske i Srbije te da uspešnost tog procesa zavisi od saradnje.

„Ta saradnja je zastala i u definisanju protokola o saradnji i u potrebnim sastancima na odgovarajućem političkom nivou. Zbog tog zastoja trpi i humanitarna strana posla potrage za nestalima i politički odnosi između Hrvatske i Srbije“, naveo je Pupovac.

Navodi se i da bi hrvatski i srpski predstavnici trebalo da stvore proceduralni okvir za razmenu informacija kao i da sarađuju na ekshumaciji i identifikaciji, što bi otklonilo zastoj do kojeg je došlo u proteklih nekoliko godina.

Izvor: https://www.rtv.rs/