На путу Велика Хоча Зочиште и месту где су последњи пут, пре 24 године виђени новинари Радио Приштине Ђуро Славуј и Ранко Перенић, окупили су се чланови Удружења новинара Србије и и његовог огранка на Kосову и Метохији, одакле су још једном упутили апел надлежнима из међународне заједнице и косовских институција да се судбина несталих и страдалих новинара разреши, а одговорни приведу правди.
Новинари Радио Приштине Ђуро Славуј и Ранко Перенић су тог 21. августа кренули да ураде причу о отетим монасима из манастира Зочиште, када су грешком скренулим ка Ораховцу који је тада био под контролом ОВК и од тада им се губи сваки траг.
На месту где су последњи пут виђени, испред спомен обележја које је осам пута рушено и обнављано , данас су се окупиле колеге, чланови Удружења, како би још једном упутили апел надлежнима да се овом питању озбиљније посвете.
Предеседник Удружења новинара Србије Живојин Ракочевић истакао је да је једина истина коју новинари шаљу да неће ћутати и неће одустати од тражења истине и правде за све своје страдале колеге,
“Тражимо наше колеге зато што нема слободе, зато што нема правде и зато што док год не будемо знали шта се десило са њима, нико од нас неће имати истинску слободу. Тражимо их, јер породице чекају правду, јер професија чека правду, јер сви ми знамо да је систем који је успостављен одговоран за ћутање. Систем у ком ми живимо је одговоран за тишину над 17 убијених, отетих и несталих колега. Ми нећемо ћутати и то је истина коју шаљемо одавде испред овог споменика, који има јасну поруку- “Тражимо их и тражићемо их док смо живи”, поручио је Ракочевић.
Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић istakao je да ни Еулекс ни УНМИK , као ни институције Kосова нису професионално радиле свој посао.
“Зато је неопходно да се спроведу две резолуције које је на предлг УНС-а усвојила Европска федерација новинара, а то је да се формира Међународна комисија за истраге убистава новинара на Kосову и такође да се специјализована већа за ратне злочине на Kосову са седиштем у Хагу баве убиствима свих новинара на KиМ у овом периоду и то је оно што очекујемо с правом и тражимо”, рекао је Брајовић.
Супруга Ранка Перенића ракла је да су речи овде сувишне.
“Не знам како да вам опишем своју бол и тугу. У ствари, нема ништа ново, не знам шта бих рекла и коме бих рекла. Бојим се да је истина јако страшна, пошто не можемо да дођемо до ње”, казала је она.
Јелена Петковић, новинарка која се бавила истраживањима убијених и несталих новинара, рекла је да је прошло скоро четврт века од нестанка Славуја и Перенићаи да се за то време променило 11 шефова Умника, седам шефова Еулекса, а да истина није откривена.
“Ми немамо квалитне истраге што би нама показало шта се догодило и ко су људи одговрни за то што се догодило. Данас новинари страдају у ратним зонама, страдају као жртве криминалаца, а сви ти злочини почињу овде зато што овде станује некажњивост, овде су људска права релативизована до те мере потпуно развејана, јер ми не знамо шта се десило са нашим колегама”, истакла је Петковић.
У име Друштва новинара са KиМ, окупљеним новинарима обратила се и уредница РТВ KиМ Зорица Воргучић, која је казала да је поражавајуће то што и међународне и домаће власти не чине ништа да се одговорини пронађу и истина расветли.
“Болно је што пре свега породице Перенић и Славуј не знају праву информацију, шта се десило са њиховим члановима породица. Болно је што и Матеја, који је овде данас, није упознао свог деду”, рекла је Воргучић, која је апеловала и на албанске колеге и Удружења да се придруже, јер како је истакла, поред Ранка Перенића и Ђуре Славуја има још много колега и Срба и Албанаца, али и странаца, који су убијени или нестали, и који заслужују да се о њима говори.
И данас су колеге новинари држали слике отетих колега, као и транспарент са поруком ” Вратите нам наше колеге”.
Извор: Радио Грачаница