Ispratite nas na društvenim mrežama

Ovoga avgusta navršiće se 24 godine od otmice 17-ogodišnjeg Ivana Majstorovića, otetog 19. avguta 1999. godina na putu do Merdara, ka kojem je krenuo iz Kosova Polja gde je s porodicom izbegao kada su prognani iz Prištine.

Dragana Majstorović

Želeo je da školovanje nastavi u Leskovcu, pa je sa rancem, đačkom knjižicom i dokumentima krenuo na put sa kojeg se nikada nije vratio.

Dragana Majstorović, Ivanova majka, nema više nade da joj je sin živ, ali se nada pravdi i istini.

Kao član Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije, čini sve što je u njenoj moći već 24 godine.

Porodica Majstorović jedna je od retkih koja je ostala u Prištini, sa nadom da će moći da nastavi život uprkos haosu koji je tada vladao na Kosovu i Metohiji.

Njen sin je, kako kaže Dragana Majstorović, samo imao želju da završi četvrti razred gimnazije i zbog toga su najviše ostali. Ipak, nasilno su izbačeni iz svog stana, i zatim cela porodica odlazi na Kosovo Polje.

– Kada smo otišli kod mojih roditelja dobijam nalog da odem da radim u Leskovac, iako je predsednik Milošević rekao da ostanemo tu, da smo bezbedni i da ko ima stanove, ostane. General Majk Džekson je na svojim mitinzima garantovao za našu bezbednost, što se nije desilo kada su nas izbacivali iz stana. Sin je ostao kod mojih roditelja na Kosovu Polju, i on se upućuje na put, 19. avgusta prema Leskovcu – ispričala je Majstorović.

Da bi upisala sina u školu, poslala ga je sa Stevanović Draganom na put u Leskovac sa kojeg se više nikad nije vratio.

– Telefonske linije bile su isključene. Jedva smo dobili naše na Kosovu polju, trag im se izgubio na relaciji Kosovo Polje, Priština – Merdare. Te večeri smo otišli do Merdara i videli da oni nisu prešli granicu. Uključili smo i naše prijatelje Albance i saznali da su oni u logoru Baklava. Sve kasnije vesti nismo mogli da potvrdimo, ali smo se mi svi kao porodice udružili da podignemo sve na jedan veći nivo. Oko 200 porodica – ispričala je Majstorović.

Ona smatra da su NATO jedinice u to doba bile dužne da daju dokumentaciju, i dan danas traži od Engleskog Kfora da daju dokumentaciju o kretanjima ljudi iz tog perioda, jer je za Prištinu zadužen engleski Kfor.

– Ovde je bila nerasvetljena sudbina 40.000 ljudi, dok je danas taj broj pao na 10.000 – Prve jedinice Kfora koje su bile na prostoru KiM, bile su dužne da daju dokumentaciju jer su konstantno bili na terenu. I dalje se borim za to da engleski Kfor dostavi dokumentaciju, a mi smo prijavljivali naše nestanke baš tom Kforu. Ogorčeni smo na međunarodnu zajednicu koja je apelovala da mi ostanemo, a nisu odbranili sav narod koji je ostao nezaštićen. Vojska se povukla i policija se povukla. Naša borba i dalje traje – rekla je Majstorović.

Izvor: www.kurir.rs

Pretraži Sajt

O udruženju

Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji je neprofitabilna, nevladina organizacija humanitarnog karaktera i ima za cilj rasvetljavanje sudbina otetih i nestalih.

Kontakt

Najnovije

Naši Posetioci

052730
Users Today : 2
Users Last 30 days : 72
Total Users : 52730
Views Today : 4
Views This Year : 731
Who's Online : 0

Pratite Nas

Translate »