„Ljubomira Kneževića su 6. maja 1999. pripadnici OVK sa železničke stanice u Vučitrnu pod prisilom odveli u nepoznatom pravcu. Tužilaštvo za ratne zločine u vezi sa pomenutim događajem vodi predistražni postupak po krivičnoj prijavi OKP Sekretarijata MUP-a u Kosovskoj Mitrovici u saradnji sa Službom za otkrivanje ratnih zločina MUP-a, Specijalnim istražnim timom EU i sa Tužilaštvom Euleksa u Prištini”, navedeno je u šturom odgovoru Mioljuba Vitorovića, zamenika tužioca za ratne zločine na pitanja „Politike” o rezultatima istrage nestanka Kneževića, duge više od deceniju i po. To praktično znači da nema osumnjičenih u ovom slučaju.
Odgovore o slučaju Ljubomira Kneževića, ali i odgovornosti međunarodnih institucija, s obzirom na tvrdnju Savetodavne komisije za ljudska prava UN da je istraga u ovom slučaju bila loše sprovedena, od Euleksa nismo dobili. Umesto njih, uputili su nas na glasnogovornike Specijalnog tužilaštva Kosova gde su, takođe, ostali nemi na naša pitanja.
– Mišljenje Savetodavne komisije za ljudska prava UN iz 2014. u vezi sa otmicom novinara Ljubomira Kneževića pokazuje ogromnu nemoć međunarodne zajednice i drugih nadležnih na Kosovu. Pokazuje i veliku nezainteresovanost za krivične istrage otmica i ubistava građana, a Ljubomir je jedan od sedam novinara koga je UNS imenovao u dosijeu ubijenih i nestalih na Kosovu i Metohiji. Komisija UN utvrdila je da postoje veliki propusti Unmika i Euleksa u obezbeđivanju sigurnosti ljudi, zatim u istrazi, da je potrebno da Euleks i nadležni na Kosovu pronađu i kazne počinioce, da se zbog svojih propusta javno izvine porodici Knežević i plate nadoknadu. Do danas ništa od toga nije učinjeno. Porodica osim tog papira koji je nagovestio mogućnost pravde nije dobila ništa. Tužno je što ni naše Tužilaštvo za ratne zločine nema interesa da se bavi istragama u vezi sa stradanjima novinara srpskih redakcija na području bivše Jugoslavije – kaže za „Politiku” Dragana Bjelica, šef Obrazovnog centra Udruženja novinara Srbije.
Pre više od pola godine Koordinacija srpskih udruženja nestalih i ubijenih na području bivše Jugoslavije poslala je na 120 adresa međunarodnih institucija, među kojima je i Savet bezbednosti, obiman materijal o odgovornosti Ujedinjenih nacija zbog drastičnog kršenja ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji krajem devedesetih godina prošlog veka. Odgovor, kako kaže Dušan Čelić, predsednik Upravnog odbora koordinacije, do danas nije stigao ni iz jedne institucije.
– Najveći broj kršenja ljudskih prava, pre svega prava na život, dogodio se u vreme mandata Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji, nakon 10. juna 1999. godine. Međunarodna zajednica ne samo što nije svima garantovala pravo na život, već su se pred njenim očima dešavale otmice, ubistva i masovno etničko čišćenje – kaže za naš list Dušan Čelić.
Na Kosovu i Metohiji, tvrdi on, nije sprovedena nijedna valjana istraga povodom slučajeva otmice i ubistava Srba.
– Zabrinjava nas što se pojedini krivični predmeti iz nadležnosti Euleksa koji se tiču i kidnapovanja i ubijanja Srba, ustupaju lokalnom, albanskom, pravosuđu. Strahujemo da predmete koje Euleks bude predao lokalnom pravosuđu specijalni tribunal, odnosno sud za ratne zločine OVK na Kosovu i Metohiji, koji tek treba da bude osnovan, neće procesuirati – naglašava Čelić.
On upozorava da Unmik koji kvartalno podnosi izveštaje Savetu bezbednosti u njima uopšte ne pominje da postoji njihovo savetodavno veće za ljudska prava, koje je donelo 110 odluka o kršenju ljudskih prava Srba na KiM.
– Sve dok se bude skrivala činjenica o nestancima i ubistvima Srba na Kosovu i Metohiji u vreme mandata UN neće biti otkrivena istina ni o Ljubomiru Kneževiću, ni o stotinama Srba koji su pod sličnim, tragičnim okolnostima kidnapovani odnosno ubijeni – kaže Dušan Čelić.
Bez odgovora o slučajevima 39 medijskih radnika
U proglasu povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija, Udruženje novinara Srbije zahtevalo je da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine najzad počne da radi svoj posao i kada je reč o 39 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, na Kosovu i Metohiji i tokom NATO agresije umesto što godinama bez rezultata, po prijavi NUNS-a, istražuje odgovornost novinara osumnjičenih za pripremu i organizovanje ratnih zločina i genocida.
Na pitanja „Politike” da li se vodi istraga u slučajevima 39 novinara i medijskih radnika i dokle je stigla, u Tužilaštvu za ratne zločine juče nisu odgovorili.
Izvor: http://www.politika.rs/