Međunarodna zajednica više uvažava albanske, nego srpske žrtve

Predsednica Udruženja kidnapovanih i nestalih na KiM Verica Tomanović kazala je da međunarodna zajednica više uvažava albanske, nego srpske žrtve i da je zato važno potpisivanje Memoranduma o nacionalnom programu za istinu o srpskom narodu u ratovima na prostoru SFRJ, uključujući bombardovanje 1999. i nestala i kidnapovana lica sa Kosova od 1998. do danas.

Memorandum su potpisali Verica Tomanović, direktor Fondacije „Vizuleni arhiv srpskog stradanja“ Denis Bojić i predstavnici udruženja stradalih Srba u Hrvatskoj. Bojić i Tomanović su na konferenciji za novinare u Medija centru u Beogradu istakli da je ovaj Memorandum veoma značajan, jer će „osvetliti“ istinu o stradanjima srpskog naroda.

Bojić je kazao da je od početka ratova na prostoru bivše Jugoslavije, uključujući i Kosovo, nestalo više od 50.000 ljudi. Kako je objasnio, ideja je da se snime izjave članova porodica stradalih i da se taj materijal predstavi čitavom čovečanstvu, ali i da ostane kao dokaz o stradanju Srba za neke buduće generacije. On je dodao da je projekat pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

Tomanović je podsetila na stradanja Srba na Kosovu od 1998. do danas.

„Svedoci smo i danas nezakonitih hapšenja, uništavanja crkava, sakralnih objekata“, rekla je ona i dodala da je sa prostora Kosova proterano 250.000 Srba i pored prisustva 50.000 vojnika Kfora.

Istakla je da su počinjeni brojni zločini koji do danas nisu rešeni.

„Kako istražni organi Euleksa mogu pravdati svoj mandat da ništa nije urađeno zbog nedostatka dokaza“, upitala je ona i dodala da Udruženje postoji 24 godine i da sve to vreme porodice nestalih i kidnapovanih žive u neizvesnosti.

Podsetila je da se na Kosovu i danas krše osnovna ljudska prava i naglasila da je problem nestalih i kidnapovanih najvažnije nacionalno pitanje.

„Međunarodne institucije nisu bile zainteresovane da zaustave nasilje“, smatra ona i dodaje da se na Kosovu i sada krše brojne međunarodne konvencije o poštovanju ljudskih prava i sloboda, a da su one zemlje koje su priznale Kosovo time pogazile ta međunarodna dokumenta.

Predsednica Koordinacije srpskih Udruženja nestalih, poginulih i ubijenih lica na području bivše Jugoslavije Mirjana Miodrag Božin istakla je da ne sme da se dozvoli da se nestali zaborave i naglasila da niko nije odgovarao za zločine počinjene nad Srbima na prostoru bivše Jugoslavije, dok su Srbi procesuirani. Ona je istakla da Zakon o nestalima još nije donet i dodala da bi on regulisao brojne probleme s kojima se suočavaju porodice stradalih.

Rekla je da udruženja zahtevaju da se u udžbenike za srednje i osnovne škole uvede gradivo koje bi svedočilo istinu o stradanjima srpskog naroda kako bi buduće generacije bile upoznate sa njom.

Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Željko Brkić kazao je da je prošle godine podneto 16 krivičnih prijava koje se tiču nestalih lica i da je MUP u intenzivnoj  komunikaciji sa ostalim institucijama koje se bave ovim problemom. On je podsetio da se još 18 pripadnika MUP-a vode kao nestali, a da je 10 njih identifikovano i da su njihovi posmrtni ostaci predati porodicama.

„Porodice naših stradalih kolega nisu same. Fond za solidarnu pomoć je prošle godine uplatio više od 52 miliona dinara porodicama stradalih“, naveo je i naglasio da je prošle godine na inicijativu ministra Bratislava Gašića postavljen memorijalni zid sa imenima svih pripadnika policije stradalih od 1990. do 1999. godine.

Dodao je da će MUP nastaviti aktivno da učestvuje u onome što je njegova nadležnost u rasvetljavanju ovih slučajeva.

Viši savetnik za nestala lica Komeserijata za izbeglice i migracije Ljiljana Krstić kazala je da Priština blokira saradnju na tom planu i da ništa nije urađeno od kada je to pitanje postalo deo briselskog dijaloga pre tri godine. Istakla je da je bilo nade da se nastavi saradnja kada je u Ohridu prihvaćena Deklaracija o nestalima, ali se pokazalo da Priština ne želi taj proces. Dodala je da je Radna grupa formirana 2004. godine i da se od 1.800 osoba još vodi procedura za njih 1.615.

Krstić je istakla da se srpska strana trudila da nestanak bude humanutarno pitanje, ali da je Priština uspela da ga politizuje. Rekla je da su prošle godine preuzeti posmrtni ostaci za samo jednu osobu i da je izvršena provera samo jedne masovne grobnice kod Podujeva, a da se u Prištini, u mrtvačnici, i dalje 350 tela vode kao NN lica, te da je srpska strana uverena da među njima ima 70 do 80 osoba srpske nacionalnosti. Ona je podsetila da je Priština predsedniku Komisije za nestala lica Veljku Odaloviću zabranila ulaz na Kosovo i dodala da je to još jedan od dokaza ko opstruira proces.

Pomoćnik Direktora Kancelarije za KiM Igor Popović rekao je da je srpski narod na Kosovu pretrpeo mnoge nepravde i da je jedna od najvećih pitanje nestalih i kidnapovanih lica. Istakao je da će država Srbija i dalje pružati porodicama pomoć da se dođe do istine i da se to pitanje reši, kao i da se organizatori i nalogodavci zločina pronađu.

Istakao je da Priština blokira proces i podsetio na svakodnevno stradanje Srba na Kosovu, navodeći primer Gavrila Milosavljevića za koga je rekao da je bio žrtva zločina, a da je sada uhapšen i da se nalazi u pritvoru u Podujevu.

Podsetio je i na odgovornost međunarodne zajednice koja je, kako je rekao, „kriva za mnoge stvari “ i dodao da ni Kfor, ni Unmik, ni Euleks nisu podatke koje imaju učinili dostupnim.

„Videćemo kakav će biti rezultat suđenja pred Specijalnim većima u Hagu, na nama je da pomognemo porodicama, borimo se i da čuvamo sećanje na žrtve“, rekao je Popović.

Izvor: www.kosovo-online.com